Nemojmo misliti da će nas neko dugo žaliti kada odemo. Najbolji primjer za to su Tom Henks i njegova voljena žena i prijatelji…

Nakon avionske nesreće Tom Henks završio je na pustom ostrvu, sam i izolovan.

Na lopti je nacrtao osmjeh i to mu je bio jedini prijatelj, nazvao ga je Wilson.

Prolazile su godine, ali on nije odustao da se nada spasu. Boriće se, plivat će preko okeana da se vrati u svoju zemlju, gradit će splav, prolazit će kroz razne teškoće, jer fantastična motivacija mu je bila pomisao da ga žena koju voli čeka, prijatelji ga čekaju i sav taj život koji je ostavio.

Ali, kada se vratio, šta je zatekao?

Prijatelji su mislili da je mrtav i polahko ga zaboravljali. Voljena žena se udala za drugog i rodila djecu. Sve ono zbog čega se on borio na dnevnoj bazi da preživi nije bilo kako je očekivao.

Niko njega nije čekao, mogao je i umrijeti. Ono što je njemu značilo, drugima nije.

Zato, kad odemo, nemojmo misliti da će nas neko dugo žaliti.

FB Amir Smajic