Kako živi pokrivena muslimanka u Beogradu i kako su je uslikali za ličnu kartu

Sama je odlučila da stavi mahramu bez uticaja drugih, a evo i šta misli o Srbiji

U trenutku kad u Francuskoj ženama na plaži skidaju burkini, evo kako živi pokrivena žena u Srbiji.
Indira Islami Jelizi (34) rođena je Beograđanka i skoro čitav život je provela u ovom gradu slobodno puštene kose. Pre godinu dana odlučila je da stavi veo.

Odavno sam želela da se pokrijem, ali sam strahovala od reakcije ljudi. Tih godina mnogi su patili od predrasuda i pokrivenim ženama nije bilo lako. Bila sam veoma mlada kada je čovek na sred Trga Republike pokušao ženi da skine maramu sa glave i sve me je to uplašilo. S vremenom vera sazri u vama, naučite da se uzdate u Boga i strah nestane – kaže Indira.

Žao mi je zbog svega što se dešava u svetu, ali sam zahvalna što je Srbija slobodna zemlja. Iako je ovde malo teže da nosiš veo, ljudi su veoma tolerantni i ljubazni. U SUP-u mi prilikom izrade lične karte i pasoša nisu tražili da skinem hidžab. Uslikali su me sa maramom, jer je ona deo mene – priča Indira.

Prema njenom shvatanju, Stvoritelj je svim bićima nešto naložio da urade. Tako je ženama rečeno da se pokrivaju maramom.

Kad se devojka ili žena pokrije, to ne čini po zahtevu muža ili okoline- to je lični vid poslušnosti Bogu. Hidžab je između Boga i žene, a ne žene i muškarca – kaže Indira.

Žena koja se pokrije na ulici, sigurno se neće skinuti na plaži.

Burkini je logičan, ali ne razumem zašto je ljudima trn u oku. Mogu da zamislim kako se osećaju žene u Francuskoj, naročito ako su pokrivene od 13, 14 godine. Skinuti veo na ulici bi za ženu značilo isto kao da ste je skinuli skroz. Za samo godnu dana, hidžab je postao deo mog identiteta- priča ona.

Žena tako čuva svoje telo od pogleda, „pokriva svoje ukrase“.

Otkrivenu devojku muškarci neretko gledaju kao predmet i opada poštovanje koje joj duguju. Devojka u islamu ima svaku slobodu – da učenjem obogati sebe, da se ne uda, da izabere za koga će se i kada udati, da radi. Niko ne može da joj kaže „nosi burku ili nikab“- kaže ona.

Prvih nekoliko dana sam bila skeptična kako će se ljudi ponašati kada uđem sama u gradski prevoz. Često mi se ljudi obrate na engleskom, a nekad mi je to toliko zanimljivo pa ih pustim da završe i odgovorim na srpskom. Moj muž je iz Tunisa a to mu se nikad nije desilo – kaže ona kroz smeh.

Preuzeto sa: srbijadanas.com