Bošnjo svuda hoće, samo u džamiju neće…
Krenuh neki dan da obavim ikindiju namaz i naiđoh na prijatelja koji me upita gdje sam se to ja zaputio.
” Pa na slavlje, ljudino, najveće moguće trenutno, kako ne znaš ? ”
“Hoćel’ bit’ raje, cura kakvih?” – upita me žustro, zainteresirano.
” Hoće”, rekoh mu. ” Lijepih i čednih, bolje neš’ nać’!”
” Pa đe ćeš to bolan ne bio, brata ne zoveš, aaaaaa?!”
” Na ikindiju, najveće slavlje na planeti, slavimo Gospodara koji nas je stvorio, bujrum, biće mi zadovoljstvo da te povedem u džamiju.”
” Ah jok, moram materi do prodavnice, a i Rasim me zvao da mu internet popravim, kaže šteka mu nešta..”
– odgovori tako, i udalji se od mene uz neki nerazumljiv monolog.