Religis Religis – Savjeti i novosti iz svijeta duhovnosti
Sudbina momka koji je učinio zinaluk, a potom umro na sedždi…
Mnogi su došli tobe poslije činjenja velikih grijeha. Pa su neki alimi na osnovu toga izveli od izreku da su „bolji nečiji grijesi, nego nečiji sevapi.“
Tako je jedan momak iz Mekke došao u London da studira. Obuzeo ga onaj londonski život, i tako je kao pobožan i fin došo do zinaluka. Uradio je zinaluk. I onda je tek skont’o i doš’o sebi i upitao se: „Pa vidi šta sam ja uradio?!“ Potom se vratio u svoju zemlju, u Mekku. Nije mogao da podnese taj grijeh koji je učinio, jer kako će pred Allaha izaći. Iz tako fine familije, a sada je zinalućar.
I pitao je šejhove šta da radi, tražeći da na njemu primjene kaznu, da ga bičuju zbog tog grijehe koji je počinio. Oni su ga tješili kroz odgovore da se pokaje, da traži oprosta od Allaha jer je Allah milostiv, da ne primjenjuju kaznu nad njim jer nema svjedoke itd.
On se toliko kajao da je na kraju na sedždi umro.
Možda, da nije zinaluk uradio ne bi nikad na sedždi umro. Bog zna. Tobe estagfirullah šta govorim?! Al’ hoću reći da nekad nečiji grijeh bude bolji nego nečiji sevap. Neko uradi sevap pa se ufura isto šejtan, umisli da niko nije bolji od njega pa postane najgori. Nekad te dobro djelo more odvesti skroz u Džehennem. Prigovoriš, pa se ufuraš i kažeš: „Šta je šugo jedan, šta bi ti kukavče da te ja nisam zaposlio, da ti ja nisam valjo?!“
Eto, da mu bogdo nisi valjo!
