Putovanje kojim su bili počašćeni melek Džibril, Arš i Kursijj… Put ka Allahu

Put ka Allahu Uzvišenom

Prilikom putovanja na Miradž Džibril a.s. je Poslanika, a.s. uputio u kom pravcu treba da nastavi i Muhammed, a.s. je nastavio sam. Vrhunac mubarek putovanja bio je oličen u, kako se prenosi, najvećoj počasti ikada datoj nekom od stvorenja: neposrednom kontaktu sa Allahom i to na najvećem stepenu bliskosti, na udaljenosti simbolički iskazanoj kao udaljenost ”blizu koliko dva luka ili bliže”.

Muhammed, a.s., te miradžske noći se približio dragom Allahu bliže nego što bilo koje stvorenje ikada može dosegnuti, što je opet sasvim jasan odraz Muhammedove, a.s., najviše deredže (stepena) kod dragog Allaha između svih ostalih stvorenja.Tu, na najvišim sferama krajnje bliskosti Gospodara i roba ostvario se neposredni kontakt i razgovor dragog Allaha sa Svojim miljenikom i poslanikom Muhammedom, a.s.Početni dio tog veličanstvenog razgovora ostao je za sjećanje svim generacijama muslimana do Sudnjeg Dana, jer ga svaki kljanjač ponavlja na svakom sjedenju u namazu.

Muhammed, a.s., je rekao: „Kada sam stupio u Arš, htio sam izuti svoju obuću. Tada sam čuo glas od Allaha: Ne skidaj obuću! Arš i Kursijj su počašćeni pod tvojom obućom. Rekoh: Moj Rabbe, mom bratu Musau Si rekao: Skini obuću svoju, ti si u svetoj dolini Tuva! Uzvišeni odgovori: Približi Mi se, Ebu Kasime! U Mene, Musa nije kao ti. Musa je razgovarao sa Mnom, ali ti si Moj miljenik. Musa je tražio da Me vidi. Rekao Sam mu: Nećeš Me vidjeti prije nego Moj miljenik. Zatim čuh glas iznad sebe: Ja dižem hidžab (zastor) koji je između Mene i tebe!

Ettehijjatu

Kad Allah podiže hidžab, rekoh u zanosu: Moj Odgojitelju: Ettehijjatu lillahi ve-s-salavatu ve-t-tajjibatu! – Najljepši selam Allahu i poštovanje i sva dobra djela! Es-selamu alejke, ejjuhe-n-nebijju, ve rahmetullahi ve berekatuhu! – I tebi selam, vjerovjesniče, i Allahova milost i blagoslovi!, reče Uzvišeni Allah. Ja dodadoh: Es-selamu alejna ve ala ibadillahi-s­salihin! – Selam svim nama i svim dobrim robovima Allahovim.

A Džibril uzdahnu: – Ešhedu en la ilahe illallah, ve ešhedu ene Muhammeden abduhu ve resuluhu! – Svjedočim da je samo Allah Bog, i da je Muhammed Njegov rob i Njegov Poslanik.Uzvišeni reče: Približi Mi se, Ebu Kasime!; i ja se približih do najbližeg odstojanja. Upita me: Čime ćeš Me počastiti, Moj Miljeniče?

Šta tražiš od Mene?

Mojim robovanjem Tebi!, odgovorio sam.Uzvišeni tada objavi: Subha­nellezi esra bi abdihi lejlen… – Uzvišen je Onaj koji Svog roba prenese jedne noći… Onda me upita: Šta tražiš od Mene? Odgovorih: Ummet! Pogledaj – reče On, Uzvišeni – ispred sebe. Pogledao sam i vidio veliko, beskrajno more, a u njemu jedno drvo, na tom drvetu ptica i u njezinu kljunu malo zemlje, koliko jedno zrno.

Veličanstveni i Moćni reče: More – to je Moja milost, ono drvo – to je dunjaluk, ptica je tvoj ummet, a ona mrva zemlje u njezinu kljunu – to su grijesi tvoga ummeta. Da ona ptica ispusti onu mrvu zemlje da li bi se to primijetilo na morskoj površini? Nemoj brinuti za grijehe tvoga ummeta, Ja Sam Najmilostviji. Kad oni ne bi griješili, stvorio bih ljude koji griješe i opraštao im.

Oprošteno im je…

Još dodadoh: Tvom ummetu je jedna trećina grijeha oproštena tvojim noćašnjim dolaskom, druga trećina će im biti oproštena tvojim šefa’atom na Sudnjem danu, a treća trećina će im biti oproštena Mojom milošću i oprostom.“

Allaha molimo dobra djela da nam ukabuli a loša oprosti; molimo Ga za Poslanikov šefa’at na Danu sudnjem i Njegovu milost neizmjernu. Amin, ja Rabbel-alemin!

Obrada: www.religis.com