U ljudskoj prirodi je usađeno da voli da se hvali…
„Nikako ne misli da će se kazne sačuvati oni koji se vole hvaliti za ono što nisu učinili: Njih čeka bolna kazna.“ (Ali Imran, 188.)
Čudan je insan! Kakva fajda od hvale za ono što nismo uradili! Zamisli da nas neko hvali da smo zdravi, a mi bolesni. Neče nas mišljenje mase ozdraviti i sretnim učiniti. Šta znači ako te svi vole, a ti ne voliš? Što bi rekao jedan glumac: „Sve si više sretan što manje ljudi zna da si sretan.“
U ljudskoj prirodi je usađeno da voli da se hvali. To nam je Bog tako usadio, ali… treba biti malo realan, što bi rekli, objektivan.
Ja imam običaj kazati da smo svi mi pomalo bezobrazni, ali treba biti realno bezobrazan. Znači, imati neku granicu bezobrazluka. Tako bi kazao da imamo i granicu hvalisanja. Svaka krajnost je opasna.
Gazali je to dobro primijetio, pa je za takve lažne hvalioce rekao: „To je slično kad bi nekom ko je iz zahoda izašao, pa mu kažeš kako u njega ne smrdi, već miriše. a on se ufura, pa pomisli da u njega baš miriše.“ A zna se da u svakoga smrdi, doduše u nekog više u nekog manje, ali zasigurno u svakog smrdi. malo vulgarno, al’ životno, realno.
Inače, munafici, lažljivci žive u magli obmane samih sebe i tao umru, a nikada ne spoznaju da su lagali sami sebe.