Hafiz Abdulkadir Kadrić nam je prenio i prokomentarisao jedan zanimljiv i vrlo poučan eser, koji spominje hanefijski učenjak Ebu Lejs u čuvenom djelu Tenbihul gafilin, u kojem se kaže:
Nema ni jednog dana, a da sa nebesa ne siđe pet meleka: jedan u Mekku, jedan u Medinu, jedan u Jerusalim, jedan u mezarje muslimanima, a jedan na muslimanske tržnice.
Onaj u Mekki, govori: „Znajte da onaj koji ostavi ono što mu je Allah naredio izašao iz Allahove milosti.“ الا من ترك فرائض اللَّه تعالى فقد خرج من رحمة اللَّه تعالى
Melek u Medini govori: „Onaj koji ostavi sunnete Vjerovjesnika, s.a.v.s., izgubio je njegov šefaat(zagovorništvo).“ ألا من ترك سنن النبي صلى اللَّه عليه وسلم فقد خرج من شفاعته
Melek u Jerusalimu govori: „Osobi koja zarađuje haram imetak Allah neće primiti ni ostala djela. “ ألا من اكتسب مالا حراما لم يقبل اللَّه تعالى سائر عمله
Onaj u muslimanskim mezarjima uzvikne: „O vi, koji ste u mezarima, na čemu zavidite živima i za što se kajete?“ Oni mu odgovaraju: „Kajemo se zbog života koji nam je prošao i propuštenih prilika, a zavidimo onima, koji su u svojim džematima, zajednički uče Kur’an, uče islamsko znanje, donose salavate na Vjerovjesnika s.a.v.s., i traže oprost za počinjene grijehe, a mi ništa od toga ne možemo učiniti.“
Melek na muslimanskim tržnicama (pijacama) govori: „Ljudi, polahko. Allah ima i bičeve i kazne. Onaj koji se boji Njegovih kazni i bičeva neka se potrudi da izliječi svoje rane; neka se pokaje za svoje grijehe. Mi vas nastojimo probuditi i podstaknuti na Ahiret, ali vi želju ne pokazujete. Strašimo vas, ali vi se ne bojite.