Prije nego je popio vodu proučio je dovu
Pripovijeda šejh Muhammed Arifi
Sjećam se jednog momka, drugi razred osnovne škole, ima oko 17 godina. Ali taj momak je dobar, dobar iznutra. Neki ljudi su dobri, imaju bradu, ali nemaju puno dobrih djela, noćnog namaza, skrušenosti. Ovaj moj prijatelj, jest da je mlad, ali zna Kur’an napamet, učio je i sahih imama Muslima. Dobar je on rob, boji se Allaha.
Bio iskušan sa slabošću vida. Nosio je mnogo debele naočale, a sa tim naočalama je jedva vidio. Jednom je išao sa prijateljima na umru, oni su njega vodili. Ponekad bi se sudario sa ženama ili bi se izgubio, pa ga je to izmorilo, umorio se psihički. Onda su otišli do Mes’a i trebali su trčati, a on nije mogao. Mladić se umorio i teško mu je bilo, pa je rekao jednom od njih: “Ima li Zem Zem vode ovdje?” Odgovorio je: “Da.” Rekao mu je on: “Stani na mjestu gdje ima Zem Zem vode!”
Držao ga je za ruke i otišao do Zem Zem vode. Naš prijatelj je uzeo čašu i tražio da se napuni Zem Zemom. Kad je napunio, digao je do usta (u ovu priču sam se lično uvjerio) “Voda Zem Zem služi za ono što se namjeni” kako je rekao Poslanik salla Allahu alejhi we selem. Kad je digao, dovio je i rekao: “Allahu moj, koji uslišavaš dovu, Koji sve vidiš, o zeldželal! Allahu moj, vrati mi vid.” Bismillah, i popio je.
Kaže njegov prijatelj: “Kad je popio vodu, povikao je “Allahu ekber” i bacio i čašu i naočale. Pa sam mu rekao: “Razbij šta god hoćeš ali nemoj naočale!” Znaju da će biti teret za njih. Pa je rekao: “Nisu mi više potrebne.” Upitali su ga: “Kako?” , pa je rekao: “Vratio mi je Allah vid.” Ispitivali su njegov vid, pa su vidjeli da je istina ono što je rekao i da mu je Allah vratio vid u tren oka.