Religis Religis – Savjeti i novosti iz svijeta duhovnosti
Namaz prema hanefijskom mezhebu u tradiciji Bošnjaka (8. dio)
Učenje cijele kur’anske sure, jednog dužeg ili tri kraća ajeta, zajedno s El-Fatihomna prvom i drugom rekatu namaza je vadžib. (El-Kasani, Bedai’…, tom1, str. 681) Uzvišeni Allah, dž.š., kaže: „Učite ono što vam je najlakše iz Kur’ana.“ (El-Muzemmil, 20) Na osnovu ovog ajeta Ebu Hanife smatra da je za ispravnost namaza dovoljno proučiti jedan ajet iz Kur’ana, dok su njegovi učenici Muhammed i Jusuf mišljenja da je potrebno proučiti jedan duži ili tri kraća ajeta. (Es-Semerkandi, Tuhfa…, tom 1., str. 129)
Ebu Katade, r.a., prenosi da bi Allahov Poslanik, a.s., u namazu učio El-Fatihui još jednu suru na prva dva rekata podne i ikindije, i ponekad bi učio dovoljno glasno da bi i oni koji su klanjali s njim to čuli. Na trećem i četvrtom rekatu učio bi samo El-Fatihu. (Muslim, Sahih…, hadis br. 451; El-Buhari, Sahih…, hadis br.776)Ubade ibn Samit prenosi da je Allahov Poslanik, a.s., rekao: „Nema namaza za onoga ko ne prouči El-Fatihu (Majku Kur’ana) i još (Kur’ana).“ (Muslim, Sahih…, hadis br. 394; Ebu Davud, Sunen…, hadis br. 820)
Ebu Seid el-Hudri, r.a., prenosi da je Allahov Poslanik, a.s., rekao: „Nema namaza za onoga ko ne prouči El-hamdulillahi rabbil alemin (El-Fatihu) i još neku suru u obaveznom ili nekom drugom namazu.“ (Et-Tirmizi, Tirmizijina zbirka…, hadis br. 238. Hadis je hasen.)
Imam Muhammed u djelu El-Aslpiše: „Na prva dva rekata podne, ikindije, akšama i jacije uči se El-Fatiha i sura.“ (Eš-Šejbani,Kitabel-Asl…, tom1, str. 4)Osim na prva dva rekata farz-namaza El-Fatihai sura se uče na svim rekatima dobrovoljnih namaza i vitra. (Eš-Šurunbulali,Imdad…,str. 256-257.)
Učenje za imamom
Prema preovlađujućem mišljenju hanefijskih učenjaka, muktedija – osoba koja klanja u džematu za imamom na stajanju u namazu ne uči ništa osim Subhanekena prvom rekatu. Muktedija neće učiti na kijamu, svejedno da li se radilo o namazima u kojima imam uči naglas ili u sebi. (El-Merginani, El-Hidaje…, tom 1, str. 344)
Dokaz za to su riječi Uzvišenog Allaha: „A kada se uči Kur’an, vi ga slušajte i šutite da biste bili pomilovani.“ (El-A’raf, 204) Ed-Darekutni prenosi od Ebu Hurejre, r.a., da je ovaj ajet objavljen povodom učenja muktedije u namazu za Poslanikom, a.s. (Ed-Darekutni, Sunen…, tom 2, hadis br. 1239) Slično predanje bilježi i El-Bejheki. (El-Bejheki, Sunen el-Kubra…, tom 2, hadis br. 2886)Uz kur’anske ajete, hanefijski pravnici svoj stav argumentiraju i sahih-hadisom kojeg bilježi Muslim od Katade, r.a., da je Allahov Poslanik, a.s., objašnjavajući ashabima na koji način se obavlja namaz, kazao: „Kada htjednete obavljati namaz, poravnajte safove. Potom neka neko od vas bude imam. Kada on izgovori tekbir i vi to učinite, a kada kaže: „Gajril magdubi alejhim veled-dalin“ vi recite „amin!“ Allah će vam to uslišati… A kada on bude učio vi šutite!“ (Muslim, Sahih…, hadis br. 404)
U drugom sahih hadisu Ebu Hurejre, r.a., prenosi da je Poslanik, a.s., kazao: „Imam je postavljen da se slijedi. Kada on izgovori tekbir i vi to učinite, a kada on uči Kur’an vi šutite…“ (Ibn Madže, Sunen…, hadis br. 811; Ebu Davud, Sunen…, hadis br. 604; En-Nesai, Sunnen el-kubra…, hadis br. 996; Et-Tahavi, Šerh me’ani…, hadis br. 1292; En-Nimavi, Asar es-Sunen…,hadis br. 360. Imam En-Nimavi tvrdi da je ovaj hadis sahih.)
Et-Tahavi, Ed-Darekutni, El-Bejheki, Ibn ebi Šejba, En-Nimavi i drugi u sahih predanju od Džabira ibn Abdullaha, r.a., bilježe da je Allahov Poslanik, a.s., rekao: „Kada neko od vas klanja namaz u džematu imamovo učenje dovoljno je za njega.“ (Ibn ebi Šejba, Musannif…, hadis br. 3826; Et-Tahavi, Šerh me’ani…, hadis br. 1294; El-Bejheki, Sunen…,hadis br. 2896; En-Nimavi, Asar es-Sunen…,hadis br. 364) U brojnim predanjima prenosi se da ashabi nisu učili Kur’an na kijamu kada su klanjali za imamom. Malik ibn Enes bilježi od Nafi’a da je Abdullah ibn Omer, r.a., bio upitan da li je potrebno učiti u namazu kada je neko muktedija pa je odgovorio: „Kada neko od vas klanja za imamom, imamovo učenje je dovoljno za njega. A, kada klanja sam tada neka uči Kur’an.“ Nafi’ dodaje: „Abdullah ibn Omer nije učio u namazu kada bi klanjao iza imama.“ (Malik ibn Enes, El-Muvetta’…, „Knjiga o namazu“, hadis br. 43)
Ebu Vail prenosi da je Abdullah ibn Mes’ud, r.a., bio upitan o učenju iza imama u namazu, pa je odgovorio: „Šuti kada se uči. Uistinu postoje određene radnje u namazu za koje je dovoljno da ih imam učini umjesto vas.“ (Malik ibn Enes, Muvetta’ – verzija Muhammeda ibnul-Hasena…, tom 1, hadis br. 120; Ibn ebi Šejba, Musannif…, hadis br. 3804; El-Bejheki, Sunen…, hadis br. 2900;En-Nimavi, Asar es-Sunen…, hadis br. 369. Imam En-Nimavi tvrdi da je ovaj eser sahih.) Uz to, Muslim bilježi da je Zejd ibn Sabit, r.a., bio upitan o učenju za imamom pa je kazao: „Ne treba ništa učiti za imamom!“(Muslim, Sahih…, hadis br. 577)Predanja sa sličnim sadržajem prenose se od: Ebu Hurejre (Ed-Darekutni, Sunen…, hadisi br. 1243 i 1244) Abdullaha ibn Abbasa (Ed-Darekutni, Sunen…, hadis br. 1252) i Ebu Derdaa, r.a. (El-Bejheki, Sunen…,hadis br. 2909).
Ovakvo mišljenje zastupali su Ebu Hanife, Ebu Jusuf, Muhammed eš-Šejbani i njihovi sljedbenici. (Et-Tahavi, Šerh ma’ani…, tom 1., str. 218)Muhammed eš-Šejbani kaže: „Nije potrebno ništa učiti kada se klanja za imamom.“ (Eš-Šejbani,Kitab el-Asar…, tom 1., str. 187)Većina islamskih učenjaka smatra da osoba koja klanja za imamom u džematu nije dužna učiti Kur’an na kijamu bez obzira da li se radilo o namazima u kojima imam uči naglas ili u sebi. To je također stav učenjaka hanbelijske i malikijske pravne škole. (El-Mevsua’a el-fikhije, tom 33, str. 52)
Izgovor tekbira nakon učenja
Većina islamskih učenjaka smatra da je sunnet poslije učenja Kur’ana na stajanju u namazu izgovoriti tekbir. (El-Kasani, Bedai’…,tom 2., str. 45-46) Imam Malik, El-Buhari i Muslim bilježe od Ebu Seleme ibn Abdurahmana koji je rekao da ih je jedne prilike Ebu Hurejre, r.a., predvodio u namazu i da je izgovorio tekbir kad god bi se dizao ili saginjao. Nakon namaza okrenuo se njima i rekao: „Od vaših namaza moj je najbliži onome kaji je klanjao Allahov Poslanik, a.s.“ (Malik ibn Enes, Muvetta’…, „Knjiga o namazu“, hadis br. 19; El-Buhari, Sahih…, hadis br. 785; Muslim, Sahih…, hadis br. 392) Abdullah ibn Mes’ud, r.a., kaže: „Allahov Poslanik, a.s., bi izgovorio tekbir kad god bi se podigao, spustio, ustao i sjeo. Tako su postupali Ebu Bekr, Omer i Osman, r a.“ (Ahmed ibn Hanbel, El-Musned…,hadis br. 3660; Ed-Darimi, El-Musned…, hadis br. 1383; Et-Tirmizi, Tirmizijina zbirka…, hadis br. 253; En-Nesai, El-Mudžteba…, hadis br. 1095. Et-Tirmizi tvrdi da je ovaj hadis hasen-sahih.)
Preporod
