Radi se o trojici. Jedan od nji hje melek i druga dvojica – ashabi
Život je proveo skromno među svojim ashabima, radijallahu anhum, odgajajući ih na najbolji način. U namazu, kao najvećem stepenu ibadeta i približavanja Allahu, s.w.t, predvodio ih je čak i kada je bio bolestan. Međutim, Allah je podario da iza nekih osoba namaz obavi i Poslanik, s.a.v.s. Da, u nekim situacijama, Poslanik, s.a.v.s. je klanjao u saffu sa drugim muslimanima, a neko drugi je predvodio namaz, odnosno bio imam Poslaniku, s.a.v.s.
Autor: Saudin Cokoja, prof.
Knjige Sire (životopisa Poslanika, s.a.v.s i vojnih pohoda nam prenose osobe i događaje povodom kojih je Poslanik, s.a.v.s., klanjao iza tih osoba. Zaista je to bila posebna čast.
Ko su oni?
Ustvari radi se o trojici: jedan je melek a dvojica su ashabi.
1) MELEK DŽIBRIL – što se tiče ovog časnog meleka, Poslanik, savs je iza njega klanjao više puta. Prenosi se u djelu „El-Mesail“ od Imama Ahmeda i Ibn Rahoveje da je rečeno Ibn Ishaku:“Koliko je Džibril klanjao sa Poslanikom, s.a.v.s, po četiri ili po dva rekata i gdje je sa njim klanjao? Pa je on odgovorio:“Poslanik, s.a.v.s. je u Mekki klanjao dva po dva rekata osim akšama, pa kad je učinio hidžru u Medinu na ta dva rekata dodao je još dva , dok su sabah i akšam ostali isti. A sa njim je klanjao Džibril kod Mekami Ibrahima dva puta.“ (Mesailu Imam Ahmed i Ibn Rahoveje, 1/121)
2) Što se tiče dvojice ashaba koji su imali čast da iza njih klanja Poslanik, s.a..v.s, to su Abdurahman ibn Avf i Ebu Bekr es-Siddik, r.a. Po pitanju imameta Abdurahmana ibn Avfa, r.a postiji sahih predaje koje to potvrđuju, dok po pitanju imameta Ebu Bekra, r.a ulema se razišla. Neke predaje ukazuju da nije bilo imameta od strane Ebu Bekra, r.a., dok druge ukazuju na postojanje istog.
Imam Ahmed je zabilježio predaju od Mesruka a on od Aiše, r.a. da je Poslanik, s.a.v.s. kada je bio bolestan klanjao u saffu a Ebu Bekr, r.a., je predvodio namaz. Takođe predaja koju je zabilježio El-Bejheki od Aiše, r.a., da je Poslanik, s.a.v.s. klanjao iza Ebu Bekra. Sened ove predaje je dobar (hasen).
Dok s druge strane imamo predaje koje govore suprotno. Kao što je predaja od Enesa ibn Malika, r.a., koji je rekao:“Poslanik, s.a.v.s. je izašao a Ebu Bekr je klanjao ljudima, pa je Poslanik, s.a.v.s., sjeo pored njega i klanjao zajedno sa Ebu Bekerom.“ (El-Bidaje ven-Nihaje, 2/237, a Ibn Hadžer je za ovu predaju rekao da je po uslovima sahiha)
Ibn Hadžer u opaskama na ove predaje veli:“Smatram da je ispravno mišljenje kako Poslanik, s.a.v.s. nije klanjao iza Ebu Bekra, r.a. Jer prenosilac hadisa o tom namazu je Aiša, r.a. a ljudi su to kasnije različito tumačili, neki su govorili da je Ebu Bekr predvodio namaz a Poslanik, s.a.v.s. iza njega, drugi su govorili da je Poslanik, savs predvodio a ne Ebu Bekr, a u svemu tome, Aiša, r.a. nije bila tu i nije vidjela kakvo je bilo stanje.“ (Fethu-l-bari, 1/124)
Iz ove predaje ulema zaključuje da je Poslanikov, s.a.v..s išaret Ebu Bekru, r.a., da ostane na mjestu Imama u mihrabu, dovoljan dokaz da je Poslanik, s.a.v.s. bio spreman klanjati iza njega.
Kada je u pitanju Abdurahman ibn Avf, r.a., njegov slučaj prenosi nam Imam Buharija.
Dakle na osnovu predaja, Poslanik, s.a.v.s. je klanjao deset namaza iza Džibrila, jedan namaz iza Abdurahmana ibn Avfa, r.a., i iza Ebu Bekra, r.a.
Allah zna najbolje!